DOKTORI SU REKLI DA JOJ JE OSTALO SAMO 4 SATA ŽIVOTA: Potez njenog muža pamtiće ceo svet!

Loading...

Kada su pre sedam godina obećali jedno drugom da će biti zajedno i u dobru i u zlu, Dona (33) i Karl (34) nisu mislili da će im se pružiti prilika da to međusobno i bukvalno dokažu.

Image and video hosting by TinyPic

Dona Feris iz Velike Britanije otišla je kod lekara zbog bolova u leđima, a dijagnoza koju je na kraju dobila potpuno ju je šokirala – njeni bubrezi su otkazali.

Od tada je prošlo tri godine u kojima je svaki dan odlazila na dijalizu, ali funkcija njenih bubrega rapidno je opadala. Kad je došla na svega tri odsto, lekari su je upozorili da će bez transplatacije bubrega umreti, i to vrlo brzo – u roku od četiri sata. Tada se dogodilo čudo – čudo ljubavi.

Image and video hosting by TinyPic

Ona i njen suprug Karl su definitivno pravi primer života u dobru i zlu. Naime, u najgorim trenucima njihovog života, kad su saznali da je njoj ostalo svega nekoliko sati života, Karl je bez imalo razmišljanja odlučio da će joj dati svoj bubreg.

Loading...

Ali, ta njegova želja nije bila dovoljna da se to i ostvari, morao je da bude kompatibilan donator. Srećom, tako je i bilo, a to joj je spasilo život, jer nije imala vremena da čeka bubreg nekog drugog. Njemu su bubreg izvadili ujutro, i presadili ga Doni istog dan popodne. Operacija je trajala tri sata.

Neko vreme nakon zahvata živeli su u neizvesnosti jer je šansa da njeno telo prihvati njegov organ bila 50 odsto. Ipak, sve je prošlo dobro, bubreg radi bez problema i oboje se dobro oporavljaju.

„Još moramo tri puta nedeljno da odlazimo u bolnicu na preglede, ali oboje smo dobro. Počeli smo da razmišljamo i o detetu, a lekari kažu da bismo mogli da počnemo da radimo na tome za oko 12 meseci“, ispričala je presrećna Dona, a njen suprug dodao je da ni u jednom trenutku nije doveo svoju odluku u pitanje.

Mnogi mu govore da je izuzetno hrabar, ali on ne razmišlja tako. Jedino što se njemu mota po glavi su sreća i olakšanje što mu je supruga živa i zdrava.

Loading...


Leave a Comment